недеља, 24. јун 2012.

Заштићена природна добра – зелене оазе Београда

Секретаријат за заштиту животне средине и ове године наставља финансирање програма управљања заштићеним природним добрима и подручјима града. Једанаест програма подразумева управљање и бригу о заштићеним природним подручјима, попут Великог ратног острва, Космаја, Авале, Академског и Пионирског парка, Бањичке шуме, али и о споменицима природе, тачније појединачним стаблима, међу којима су свакако најзначајнији храстови лужњаци.

Заштићена природна добра простиру се тренутно на око три одсто територије Београда, а настојаће се да се до 2015. прошире на најмање осам процената, што су европски стандарди за урбане зоне.

– Пре две године под заштиту су стављени и Арборетум Шумарског факултета и Миљаковачка шума. Арборетум Шумарског факултета представља јединствену, ботанички разноврсну збирку на отвореном простору, која обухвата 242 врсте са 1.841 представником дрвећа и грмља намењеним научно-истраживачком раду и образовању, те поседује карактеристике и вредности природног добра. Миљаковачка, односно Манастирска шума, једно је од малобројних очуваних подручја на територији Београда. Део је некада пространог подручја у поседу Раковичког манастира, који је крајем XVI века премештен на садашње место, у увалу између брда Стражевица и Пружевица. Након Другог светског рата, ширење насеља довело је до смањења површине под шумом. Данашње подручје Миљаковачке шуме, као и подручја Топчидера, Кошутњака, Бањичке шуме и других, представља остатак аутохтоних екосистема и предеоних целина, који су у виду полупрстена, од обале Саве до обале Дунава, опкољавале урбано језгро старог Београда. Уз остала природна добра, ово су драгоцене зелене оазе Београда – казала је Наташа Петрушић из Секретаријата за заштиту животне средине.

Арборетум Шумарског факултета налази се на простору општине Чукарица и представља значајан део средње зоне урбаног ткива Београда (југозападно од старог београдског језгра). По положају заузима благе северозападне падине Кошутњака и делом је оивичен насељима и градском инфраструктуром. Шумарски факултет заједно са арборетумом наслања се на простор означен као Просторно културно-историјска целина Топчидер. Арборетум има изузетан културолошки значај. Основан је 1957. године, након пресељењa Шумарског факултета на Баново брдо. Представља створену ботаничку вредност на некадашњем шумском станишту, које је просторно и функционално повезано у систем градског зеленила са специфичним функцијама. Препознатљив је првенствено по образовној и научној намени, затим биоеколошкoj, санитарно-хигијенскoj, културнoј и естетскoj. Планском садњом образован је изузетно вредан дендролошки материјал, са заступљеношћу аутохтоних, алохтоних и егзотних примерака који у потпуности испуњавају све наведене функције. Као антропогена творевина чини јединствену оазу свежине и амбијенталне лепоте, стално променљиву и другачију услед различитих периода цветања и листања, а доприноси регулисању и побољшању микроклиматских услова.

На простору Србије постоји изузетно мали број арборетума или других уређених површина, где би заинтересовани могли да се упознају са многобројним врстама, које је могуће узгајати у нашим климатским условима. Поред Ботаничке баште „Јевремовац”, Арборетум Шумарског факултета је најзначајнији и најрепрезентативнији објекат те намене. Градска шума Миљаковца постала је „зелено острво”, физички потпуно одвојено од мањих шумских целина на југу и истоку, као и од пространих агрокомплекса у залеђу. Разноликост рељефа, специфичне микроклиматске одлике прелазног подручја и антропогени утицај условили су образовање овог специфичног станишта. Као градска шума окружена насељем и саобраћајницама доприноси регулисању и побољшању микроклиматских услова, чиме ствара повољне услове за одмор, боравак, рекреацију и релаксацију. Миљаковачка шума представља значајну просторну целину између градског и ванградског зеленила, у коридору који чине Бањичка шума и Топчидер, то јест Кошутњак, Степин Луг и Авала. У свом данашњем облику представља фрагменат некада широко распрострањених храстових шума. Благотворан утицај на подземне и површинске воде, као и на биоклиматске карактеристике осећа се захваљујући шумској заједници у којој доминирају цер, китњак, јасен, брест, крупнолисна и ситнолисна липа, жешља, калина, курика, црвени и бели глог, дрењина, ружа и многе другe дрвенасте и жбунасте врсте. У Миљаковачкој шуми своје уточиште су нашле и бројне животињске врсте, укупно 284 евидентиране врсте. Такође, Миљаковачка шума представља станиште за одређени број врста које се налазе на европској и светској Црвеној листи Уније за заштиту природе и имају статус међународно значајних врста. Источни део шуме је уређен и проходан, с бројним пешачким и трим-стазама, док је западни део слабо проходан и неуређен. Међу новим природним добрима, која су у плану да се ставе под заштиту, су: станиште звездасте гљиве и колоније малог вранца на Ади Циганлији, затим шума Кошутњак, Бојчинска шума, Обреновачки забран, форланд леве обале Дунава, Липовичка шума и стабло кестена на Дорћолу. Завршава се и студија заштите Звездарске шуме, а у плану је и заштита Аде Хује и Милићевог брда у подножју Авале.